Tridesetih godina prošlog veka živeo je dečak koji je obožavao da jede šećer, i to u ogromnim količinama. Njegova majka je odlučila da zatraži pomoć, i krenula je sa svojim sinom na dugo i vruće putovanje, koje je zahtevalo mnogo kilometara i sati hoda.

Ona je, napokon, stigla do Gandija. Zamolila ga je da kaže njenom sinu da treba da prestane da jede šećer jer on nije dobar za njegovo zdravlje.

Gandi je odgovorio: “Ja ne mogu to reći njemu. Ali, ti možeš sina ponovo dovesti za nekoliko nedelja, i tada ću razgovarati sa njim.” Majka je bila zbunjena i uznemirena. Vratili su se kući.

Nakon dve nedelje, ona je došla ponovo sa sinom. Ovog puta, Gandi je pogledao dečaka i obratio mu se rečima: “Bilo bi dobro da prestaneš da jedeš šećer. NIje dobar za tvoje zdravlje.”. Dečak je klimnuo glavom i obećao da više neće jesti šećer.

Dečakova majka je bila zbunjena i upitala je Gandija: “Zašto mu to nisi rekao pre dve nedelje?”, a on se osmehnuo i odgovorio: “Pre dve nedelje i ja sam jeo mnogo šećera!”

Stati iza svojih reči i dela zovemo ODGOVORNIM PONAŠANJEM, zar ne?

Odgovorno ponašanje nije rezervisano samo za određene pozicije, već za sve nas.

I nije usamljeno…za sobom vodi POSVEĆENOST, ISTRAJNOST, PROFESIONALNOST, i mnogo toga još!

Predlažem da se zadržimo na ODGOVORNOSTI i promislimo ZA ŠTA JESMO I ZA ŠTA NISMO ODGOVORNI, i kako se ponašamo u vezi sa tim.

Iskoristiću ovaj trenutak da se podsetimo za šta jesmo, a za šta nismo odgovorni.

Za šta jesmo odgovorni?

• Ono o čemu razmišljamo.
• Šta i kako komuniciramo.
• Kako se ponašamo.
• Koje aktivnosti preduzimamo.
• Koliko napora ulažemo u sve ono što radimo.
• Greške koje pravimo.
• Svoje ideje i odluke.
• Za posledice svojih aktivnosti.

 

Za šta nismo odgovorni?

• Ono o čemu govore drugi.
• Uverenja drugih ljudi.
• Ono što drugi rade.
• Posledice njihovih aktivnosti.
• Greške drugih ljudi.
• Njihove ideje i odluke.
• Njihove strahove.
• Njihova neiskomunicirana očekivanja!

U knjizi “Menadžment učite od najboljih”, autor Frank Arnold govori o odgovornosti u menadžmentu i podseća nas na sledeće:

“Polazna tačka mora da bude nešto jednostavno, ali suštinski važno: LIČNA ODLUKA.  Lična odluka svakog od nas je da li ćemo svoj posao shvatiti odgovorno!”

Dodala bih – i ne samo u sferi posla koji obavljamo – već u svim aspektima svog funkcionisanja, odnosno u svim svojim ulogama.

 

Šta može svako od nas?

Pozivam vas da odvojite malo vremena, i uradite sledeće:

• Zastanite i OSVESTITE koliko ste u polju onoga za šta treba biti odogovoran, kao i da li vas ima u svemu onome za šta su drugi odgovorni, i kako se osećate u vezi sa tim.
• Dobijene informacije možete iskoristite da napravite svoju MAPU ODGOVORNOSTI i definišete koordinate za vreme koje dolazi.
• Iz dana u dan, posmatrajte ŠTA radite i KAKO se krećete.
• PROCENITE da li je ono što birate, želite, čemu težite, u skladu sa postavljenim koordinatama…. ili ste se oslonili na nečiji GPS i vozite!
• Ukoliko niste zadovoljni, uvek možete promeniti SMER kretanja.

Sve u svemu  – Gde ćete stići, isključivo, zavisi od VAS!