Znamo li kuda idemo?

znamo-li-kuda-idemo

Znamo li kuda idemo?

Znamo li kuda idemo?

Zamislite radno okruženje u kome se otvoreno, redovno, sa dobrim namerama i kvalitetnim uvidima pružaju povratne informacije o tome šta se radi ili ne radi dobro. Dijalog je dominantan model komunikacije. Svako zna u čemu je dobar, koje su oblasti za poboljšanje, i otvoreno govori o tome. Spreman je da pita, traži i pruža podršku, deli znanja, dileme, trileme. Ljudi se osećaju dobro i zadovoljno. Vlada poštovanje i poverenje, i odlični rezultati dolaze kao logičan sled stvari…

Da li biste bili deo ove priče? Ili, možda, već jeste?

Ako želimo da razvijamo podsticajno radno okruženje, to ne možemo bez efikasnog pružanja i primanja povratnih informacija.

Zašto su nam potrebne povratne informacije?

  • Bez redovnih i upotrebljivih povratnih informacija nema govora o našem ličnom i profesionalnom razvoju. Da bismo unapredili svoja znanja/ veštine/ umeća i napredovali profesionalno, od suštinskog je značaja da dobijamo povratne informacije o svom radu – ne možemo popravite nešto za šta ne znamo da ne funkcioniše!
  • Povratne informacije jesu bitan segment dvosmerne komunikacije, efikasno delegiranih zadataka, mentorskih i koučing sesija… Jednostavno, pomažu da poboljšamo svoj učinak i povećamo šanse za napredovanje u karijeri. Naše samopouzdanje će rasti, a time pokazujemo nadređenima i radnom okruženju da nam je stalo do svog posla.
  • S druge strane, ako ne dobijemo povratne informacije, možemo pomisliti da se naš doprinos ne vrednuje ili ne primećuje, što može dovesti u pitanje važnost posla koji obavljamo i naše ukupne kompetencije, što dalje može uticati na našu motivaciju i stepen angažovanja.
  • Za naš razvoj, najbolji efekti se dobijaju kada postoji određeni balans u pružanju pozitivnih i korektivnih povratnih informacija. Pozitivne povratne informacije govore o tome šta dobro radimo i to nas motiviše da pohvaljeno ponašanje što češće ponavljamo, dok konstruktivno date korektivne povratne informacije – kritike imaju za cilj da nas inspirišu da određena ponašanja promenimo i dođemo do željenih rezultata.

Jednostavno rečeno, bez efikasne primene ovog alata ne znamo KUDA IDEMO.

Koga možemo pitati za povratne informacije?

  • Naše nadređene – Pitaćemo nadređene, ali ne i samo njih. U najvećem broju sitaucija, ovo je prva asocijacija!
  • Naše kolege – Često odličan uvid u to šta i kako radimo imaju naše kolege. Oni mogu primetiti ono što mi, ili naši nadređeni, često ne vidimo.
  • Naše klijente – Ukoliko se pitate kako će to oni shvatiti – dobro je znati da će ovaj gest pokazati da nam je stalo do naše saradnje i kvaliteta proizvoda i usluga koje njima pružamo. Takođe, ovo je prilika da uočimo i razjasnimo nejasnoće/ rešimo određene probleme pre nego što izgube poverenje u nas, i zahvale se na saradnji!
  • Druge aktere u našem poslovnom okruženju – U cilju poboljšanja saradnje i odnosa sa njima – i to može, zaista, biti dragoceno za nas!

Kako da efikasno dođemo do povratnih informacija?

  • Tražimo na vreme – Prvo pitanje jeste da li želimo da dobijemo opštu sliku o našim performansama, ili nam, je potrebno da čujemo kakva je bila naša današnja prezentacija na timskom sastanku, ili kako se procenjuje naš poslednji izveštaj, odn. konkretna situacija.

Za povratnu informacija o opštem učinku – možemo je zatražiti u bilo kom razumnom trenutku.

Ako su nam, pak, potrebne povratne informacije o nečemu konkretnom, kao što je naša prezentacija koju smo upravo završili, ili izveštaj koji smo upravo poslali – preporuka je pitati za povratne informacije odmah nakon konkretnog događaja jer ćemo tada moći da dobijemo najkompletnije uvide.

  • Budimo konkretni – Kvalitet povratne informacije koju ćemo dobiti u velikoj meri zavisi od toga šta tražimo.

Praktikujumo konkretna pitanja, poput: „Da li ste nakon moje prezentacije dobili sve potrebne informacije za donošenje odluke o odobrenju projekta?“

Možemo tražiti određenu radnju koju treba preduzeti i postaviti pitanje: „Šta je jedna stvar koju bih, po vašem mišljenju, mogao/la da uradim da poboljšam svoje prezentovanje?“

Ukoliko ne razumemo zašto nam druga osoba daje određenu vrstu povratne informacije, ili ako mislimo da je ta osoba došla do pogrešnih zaključaka, postavimo dodatna pitanja i razjasnimo stvari. U suprotnom može doći do pogrešnog razumevanja/ zaključivanja, što nam nikako neće biti od koristi.

  • Budimo aktivni u slušanju i razumevanju izloženog – Otvoren um je ovde od presudnog značaja – sklonimo svoja očekivanja, preptostavke, podrazumevanja i sve ono što nas blokira da zaista čujemo drugu stranu.

Slušajmo i posmatrajmo aktivno svog sagovornika kako bismo što bolje razumeli šta želi da nam kaže.

Ukoliko nam nije jasno na šta sagovonik tačno misli u svom izlaganju, postavljajmo otvorena pitanja: “Na šta tačno mislite kada kažete da su moji izveštaji prilično nejasni?”

Tražimo primere za potrebna pojašnjenja: “Molim Vas, dajte mi primer koji govori o nejasnoći u mojim izveštajima.”

A koristeći parafraziranje, možemo proveriti koliko smo razumeli sagovornika:

“Ako sam vas dobro razumela, rekli ste da…”

  • Nastupimo ljubazno – Setimo se da smo mi tražili ovu priliku! Budimo otvoreni i odmereni u svojim odgovorima i zahvalimo se drugoj osobi na vremenu i uloženom trudu.

Važno je da naučimo kako se ponašati, ukoliko dobijemo negativnu povratnu informaciju, koja nam se baš i ne dopada.  Za početak – bez opravdavanja/ napada sagovornika/ iznošenja traktata sa izgovorima… već: “Razumem o čemu govorite i zahvaljujem za podeljene uvide.”

Nakon toga, možemo iznositi stvari iz svog ugla – argumente i protivargumenta, ali ne i izgovore, pretpostavke, nešto iza čega ne možemo stati! Komunikacija radi komunikacije – nije ovde cilj.

Šta možemo uraditi sa dobijenim povratnim informacijama?

  • Promislimo – Dajmo sebi vremena da promislimo o dobijenim informacijama. One govore više stvari – o nama, sagovorniku, odnosu kojim imamo i uvidima koji se odnose na naše performanse/ ponašanja/ razvojne tačke…Važno je da razumemo zašto nešto treba menjati!
  • Uzmimo korisno – Otvorenog uma uzmimo za sebe sve ono što nam iz dobijene povratne informacije može koristiti za lični i profesionalni razvoj – da unapredimo odnose, da obavljamo posao na drugačiji način, pokažemo svoja postignuća kroz merljive rezultate…
  • Napravimo akcioni plan – U saradnji sa davaocem povratnih informacija, napravimo akcioni plan za promenu – sa jasnim ciljem, definisanim aktivnostima i kontrolnim tačkama koje će pokazati stepen napredovanja.
  • Tražimo podršku – Ukoliko smatramo da nam je podrška potrebna za efikasnije implementiranje definisanog akcionog plana, možemo zatražite podršku i krenuti sa realizacijom definisanih koraka, kako bismo došli do željenih rezulatata, ne zaboravljajuči ulogu samomotivacije i samodiscipline na ovom putovanju.

 

Sada imate alat kako da efikasno dođete do povratnih informacija koje su vama potrebne.

Bacite se na posao… zato što je neophodno da ZNATE KUDA IDETE!

Podelite